U ovogodišnjem izveštaju Društva za menadžment ljudskih resursa (Society of Human Resource Management) se navode rezultati istraživanja o tome koji su trendovi zapošljavanja sveže visokoobrazovanih ljudi, sa stanovišta profesionalaca u oblasti MLJR (uzorak od 452 profesionalca, većina iz firmi koje posluju u S.A.D.). Postoji nekoliko zanimljivih zaključaka iz ovog istraživanja koji se odnose na komunikacione procese.
Pre svega, kada se posmatra aktivno regrutovanje ljudi za rad u organizaciji, čak 68% ispitanika navodi da je regrutacija išla uspešno preko saradnje njihove firme sa univerzitetima, 31% navodi preporuke već zaposlenih kao efektivne, stranice o karijeri korporativnog sajta su kod 25% bile uticajne, a sajtovi za društveno umrežavanje su u 23% slučaja dovodile do željenog rezultata. Zanimljivo je videti da je 91% stručnjaka identifikovalo LinkedIn kao društvenu mrežu koja je korišćena za regrutovanje novih zaposlenih, a firme za ovu svrhu koriste Fejsbuk i profesionalne društvene mreže polovično.
Na pitanje koje osnovne veštine su kandidatima nedostajale, najveći procenat MLJR stručnjaka je naveo “pisanje (gramatika i pravopis)”, zatim “razumevanje napisanog teksta” i “sposobnost vođenja razgovora”. Tek nakon ovoga, spomenute su i veštine kao što su matematika i poznavanje stranih jezika.
Na pisanje koje su primenjene veštine kandidatima nedostajale, najveći procenat MLJR stručnjaka je naveo “profesionalizam i radna etika (usmerenost na naporan rad i marljivost)”, zatim “građenje odnosa sa drugima (takozvane soft skills)”, “poslovne sposobnosti”, “pisana komunikacija” i “kritičko razmišljanje uz sposobnost rešavanja problema”. Sve ove veštine nedostaju barem četvrtini novih diplomaca, ako ne i više, po ovom istraživanju. U manjem procentu se smatra da novopečenim profesionalcima nedostaju veštine kao što su “liderstvo”, “celoživotno usavršavanje” ili “timski rad i saradnja”.
U svom skorašnjem članku britanski BBC se fokusira na veštine pisanja, upozoravajući da su moderna tehnologija i internet naučili mlade ljude da nepravilno pišu, koristeći skraćenice, nepotpune rečenice, ignorišući gramatiku i izbegavajući pravopis. Ovakav trend ima za posledicu da mladi ljudi često imaju poteškoća da sastave razuman tekst koji bi drugome bio od koristi. Iako mladi ljudi ovo ne vide kao problem, firme vide, jer će im trebati pisani izveštaji, uputstva i drugi pisani tragovi zaposlenih radi boljeg poslovanja. Autorka navedenog članka upozorava da je za većinu kompanija jasna i direktna komunikacija prioritet i indikator kvalitetnog rada. Ispričati konkretnu priču je daleko bolje nego papagajski navoditi informacije jednu za drugom.
Na osnovu svega ovoga, šta se može preporučiti onima koji su završili svoje visoko obrazovanje, ili će to uskoro učiniti?
- Stalno usavršavajte i vežbajte svoje usmene i pisane komunikacione veštine.
- Nađite neke profesionalne tekstove (npr. poslovne vesti iz vaše struke), i pokušajte da u jednoj rečenici sumirate šta je najvažnije u tom tekstu i kako primeniti taj zaključak u poslovnom svetu
- Naučite kako da sa samopouzdanjem ulazite u društvene odnose i kako da ih održavate.
- Naučite da razmišljajte o onome što se dešava oko vas, i da brzo donosite zaključke o tome kako bi se situacija mogla unaprediti ili iskoristiti na najbolji način.
- Napravite i održavajte profil na LinkedIn; povezujući se sa stručnjacima iz oblasti i posmatrajući šta to oni ističu u svojim biografijama
- Kada god čujete da vaš fakultet sarađuje sa nekom firmom, pokušajte da se ubacite u tu priču
________
Dodatna tema: Zanimljivo je i primetiti koje struke sveži diplomci lako ili teško mogu da se late, to jest koliko je odeljenjima za ljudske resurse lako ili teško da na određena radna mesta postavljaju one koji su skoro diplomirali. Vidi se da sa kompleksnošću radnog mesta raste i poteškoća da se na to radno mesto primi neko ko nema puno iskustva. Ovaj nalaz govori u prilog tome da je važno da se još za vreme studiranja mladi ljudi izlažu praktičnom radu i sticanju znanja i iskustva koja će im pomoći da lakše nađu posao i da ga efektno obavljaju.
Petar Vrgović je diplomirani psiholog i doktor tehničkih nauka iz oblasti industrijskog menadžmenta. Vanredni je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i konsultant za više domaćih i stranih kompanija. Istražuje vezu između komunikacije, kreativnosti i inovativnosti.