Kada je ljudska vrsta počela da govori, počela je i da prepričava priče. Pored tračeva, što su priče o onima oko nas, počele su se prepričavati i priče o onima koje ne znamo. Te priče o nepoznatnima najčešće imaju vrlo praktičnu svrhu – da prenesu neku apstraktnu misao, princip, pouku, naravoučenije.
Većina ljudi primeti da je fascinantna priča uvek zanimljivija kada je o nekome koga ne poznajemo; kada smo upoznali glavnog aktera priče, ona gubi na senzacionalnosti. Sa druge strane, ukoliko slušamo priču o nekome ili nečemu što nam nije blisko, moramo se na kraju “zasladiti” nekom poukom koju ta priča nosi. U suprotnom ostajemo kao slušaoci blago razočarani, pitajući se zašto smo slušali sve to.
Kao što deca ne slušaju “popovanje”, ni odrasli nisu skloni tome da usvoje reči koje ne razumeju i rečenice koje ne vode očigledno na neku stranu. Ljudska civilizacija obiluje pričama: od Epa o Gilgamešu, preko egipatskih mitova, grčke Ilijade i Odiseje, Antigone, Ezopovih basni pa sve do bajki braće Grim i savremene literature. Grčki mitovi, rimski bogovi, Isusove i Muhamedove avanture – svi nude krupne principe između sitnih redova proze. Sve te priče su imale vrlo jasnu ulogu: da ljudima objasne kako život funkcioniše i kako prolaze oni koji se ponašaju na određeni način. Onaj ko zna kako da koristi veštinu pričanja priče nikada neće za protagonistu uzeti neku slušaocima poznatu osobu, jer se tada u umu slušaoca javljaju objašnjenja zašto se meni-ne-bi-desilo-ono-što-se-njemu-jeste-desilo.
Kada muzičari ili političari hoće da ostave jak utisak, oni se manu velikih reči kao što su ljubav, pravda, napredak i ispričaju konkretnu priču o tome-i-tome.
Vešt govornik je svestan toga da apstraktne priče retko ko može da sluša i razume (čak i kada ga zanimaju). Zbog toga, vešt govornik prati savet Umberta Eka i sastavi jednu priču koju će svako razumeti. Priču sa glavnim likom i onim što se njemu događa. Priču u kojoj imenovana osoba prolazi kroz konkretnu situaciju i iz nje izvlači konkretnu posledicu. Sapienti sat.
Petar Vrgović je diplomirani psiholog i doktor tehničkih nauka iz oblasti industrijskog menadžmenta. Vanredni je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i konsultant za više domaćih i stranih kompanija. Istražuje vezu između komunikacije, kreativnosti i inovativnosti.