“Work and Travel“ program (u nastavku WaT) je program kulturne razmene, namenjen studentima koji žele da provedu leto u Americi, radeći, a zatim i putujući. Međutim, ovaj tekst nije namenjen davanju osnovnih informacija o samom programu, jer njih možete dobiti uživo ili na sajtu bilo koje agencije koja se bavi WaT programom, već je namenjen davanju saveta iz prakse, kako bi Vaš boravak u Americi prošao što bezbolnije.
Kako da odaberem pravi posao za sebe?
Kada se prijavite na program, agencija vas obaspe raznim ponudama za posao, od vešeraja i „hauskipinga“, preko servera, basera, do iznajmljivača suncobrana i prodavca u buticima i raznoraznim radnjama. Šta odabrati? Jasno je da ima boljih i lošijih pozicija, kao i da nisu svi poslovi podjednako plaćeni. Neke pozicije sa sobom nose i dobijanje bakšiša (čuveni „tips“), dok neke ne.
Najtraženije pozicije su pozicije bartendera i servera, jer pored satnice (koja obično bude mala) imaju i visok bakšiš. Međutim, kako biste izbegli stres na poslu, najbolje bi bilo da odaberete posao u skladu sa svojim sposobnostima. Ukoliko vam engleski jezik nije jača strana, sigurno nije preporučljivo da se prijavljujete za poslove bartendera i servera, koji iziskuju kontantnu komunikaciju sa gostima. Pored toga što je malo verovatno da će vas poslodavac uopšte i primiti nakon što na intervjuu čuje vaš engleski, prilično je stresno raditi posao za koji niste kvalifikovani. Američko ugostiteljstvo zahteva maksimalno zadovoljavanje gosta i njegovih potreba, a vi kao ugostitelj morate na prvom mestu biti sposobni da razumete ono što Vam gost govori, a potom i da udovoljite njegovim prohtevima. Ako ga ne budete razumeli, niti umeli da mu odgovorite, gost neće biti zadovoljan uslugom, neće vam dati bakšiš, vrlo verovatno će se žaliti vašem menadžeru na vas i vama će posao predstavljati ogroman izvor stresa. Dakle, ODABRATI POSAO U SKLADU SA SVOJIM SPOSOBNOSTIMA. Ne prijavljujem se za posao spasioca na bazenima, ako ne znam da plivam, zar ne?
Ukoliko, pak, smatrate da je vaš engleski na nezavidnom nivou i odaberete, recimo, da radite u vešeraju, budite spremni na to da će vam kolege biti stranci sa vrlo oskudnim znanjem engleskog jezika, pa ne očekujte mnogo od takve poslovne komunikacije. Ono što je dobro, jeste da ukoliko ste potcenili svoje znanje engleskog jezika, ili ste se pri dolasku u Ameriku „otvorili” i progresivno napredujete, ukoliko budete vredni, ne budete kasnili na posao i budete ostavili dobar utisak na poslodavca, velike su šanse da vas unapredi, premeštajući vas na bolju poziciju.
Kako da znam u koje mesto je najbolje da odem?
Odgovor na ovo pitanje prvenstveno zavisi od vaših motiva odlaska na WaT program. Ako hoćete da se „zezate“ po Americi četiri meseca, radite samo jedan posao i imate barem naznake slobodnog vremena, svakako treba da odete na neko turističko mesto uz obalu i nećete pogrešiti. Međutim, ukoliko ste fokusirani na zaradu, to svakako nije preporučljivo. Ukoliko želite da zaradite dovoljno da vratite uloženo, da pokrijete troškove boravka u Americi, da proputujete i ne vratite se praznih ruku, dva posla vam ne ginu, a odvažnijima, bogami, ni tri. Sasvim je izvesno da ćete u tom slučaju vremena koje nećete provoditi na poslu imati tek toliko da malo odspavate, povedete računa o ličnoj higijeni i odnesete veš do perionice jednom nedeljno.
Sa obzirom na to koliko život ume biti skup u popularnim turističkim mestima (što ne povlači nužno sa sobom i više satnice), pa tako, recimo, smeštaj (često vrlo oskudan) ide i do 150$ nedeljno po osobi, a satnice se kreću oko 7 ili 8 dolara, bilo bi prilično apsurdno da birate ovakva mesta ukoliko vam je zarada primarni cilj, pogotovo zato što radeći dva posla nećete ni imati vremena da uživate u blagodetima turističkih mesta.
Na sajtu http://www.workandtravel.iskustvo.org/ možete naći nekoliko stotina iskustava studenata koji su bili učesnici WaT programa, njihova iskustva sa agencijama, poslodavcima, utiske o mestu u kom su boravili i mnoge druge korisne informacije.
Na dole navedenom linku se nalaze trenutne vrednosti zakonski propisanih minimalnih satnica za svih 50 saveznih američkih država, kao i njihova projektovana vrednost do 2018. godine.
http://www.raisetheminimumwage.com/pages/minimum-wage-state
Šta mogu da očekujem od smeštaja?
Neki poslodavci obezbeđuju smeštaj za svoje studente, dok neki ne i morate sami da se snalazite. Agencije mogu da vam asistiraju pri pronalaženju smeštaja, ali nemaju obavezu da potpisuju ugovor o stanovanju sa stanodavcem u vaše ime i za vaš račun. Neke agencije su upravo na taj način obezbeđivale smeštaj studentima, što se nije ispostavilo kao primer dobre prakse. Zašto? Jer se ugovor o stanovanju zaključuje uglavnom na 4 meseca, a studenti su pokazali tendenciju nezadržavanja tokom celog ugovornog perioda u smeštaju koji im je agencija obezbedila, tako da se time prekršava ugovor koji je neko drugi potpisao umesto vas. Agencije svakako ne žele da budu odgovorne za postupke studenata koji su na programu, tako da smo po pitanju pronalaska smeštaja, ukoliko nam ga poslodavac nije obezbedio, uglavnom prepušteni sami sebi.
Postoje razni načini da sami sebi obezbedite smeštaj. Najbolje bi bilo da vam agencija, ili neki student koji je već bio tamo, preporuči nekog stanodavca, jer ćete tako znati da idete na provereno. Ukoliko, pak, ne poznajete nekog studenta koji je već bio u istom mestu, zatražite od agencije da vam da kontakt od nekog iz njihove baze, ili da vas uputi na sajtove na kojima možete pronaći sezonski smeštaj, kao što je, na primer, Craigslist. Međutim, morate biti vrlo oprezni kad je u pitanju iznajmljivanje nekretnina preko interneta, jer prevare u vidu lažnih oglasa i nepostojećih nekretnina nisu redak slučaj. Maltene svaki stanodavac kog nađete na internetu će tražiti da mu platite depozit (koji je uglavnom u visini jedne mesečne kirije – oko 2.000$) dok ste još u Srbiji. Ovo nikako nije preporučljivo, iz očiglednih razloga. Tako da bi vam moj savet bio da vam sajtovi za sezonsko izdavanje nekretnina posluže samo kao vodič – da znate kuda da idete da tražite smeštaj kada već stignete tamo i na licu mesta se uverite da je adresa postojeća, kuća na svom mestu i podnošljiva za život, pre nego što nekom bilo šta platite.
Bitno je da ne očekujete previše od smeštaja, bez obzira u kom gradu se nalazite. Uglavnom su to oskudno opremljeni apartmani ili sobice, u kojima često nema ni posteljine ni sudova, tako da ćete to u nekim slučajevima morati sami da kupujete. Broj ljudi po sobi se kreće od dvoje, do šestoro, pa ako nikad niste živeli u studentskom domu, pripremite se da pomerate granice svoje tolerancije. 🙂
Koliko džeparca bi trebalo da ponesem?
U agencijama će vam reći da bez minimum 600 – 800 USD ne krećete na put. I – u pravu su. Vi svakako morate doći u SAD nekoliko dana pre početka ugovorenog radnog odnosa. Prvu platu ćete dobiti najverovatnije kroz dve nedelje, što znači da oko polovine prvog meseca morate živeti od novca kojeg ste poneli. Računajte na to da ćete na početku imati dosta izdataka, kao što je kupovina uniforme, posteljine, sanitarija, verovatno čaša i escajga itd. Ukratko – morate se skućiti. Najveći izdatak biće svakako uzimanje smeštaja u zakup, jer kao što sam već spomenula, svaki poslodavac će vam pri useljenju tražiti depozit (obično oko 150-200$ – po osobi), kao i plaćanje prvih nekoliko nedelja unapred.
Na dole navedenom linku se nalaze brojni korisni saveti studenata na temu kako da preživite sa minimalnim izdacima, pa ne bi bilo loše pogledati:
http://www.workandtravel.iskustvo.org/saveti/kako-da-prezivite-mesec-sa-samo-100-dolara/
Da li mogu da napustim primarni posao?
Primarni posao je onaj posao kojeg vam je agencija našla i za kog ste potpisali radni ugovor. Na osnovu tog ugovora vi stičete uslov da izađete na viziranje i uopšte odete u SAD preko WaT programa. Stoga je primarni posao vrlo važan i radni ugovor ne možete raskinuti jer ste, recimo, našli bolje plaćen posao. Ugovor sa primarnim poslodavcem se može raskinuti ukoliko imate dovoljno dobre razloge, predstavili ste ih sponzorskoj agenciji i sponzorska agencija vam je odobrila napuštanje prvog posla. Razlozi sa kojima se možete obratiti sponzorskoj agenciji su npr: da poslodavac nije ispoštovao neku odredbu radnog ugovora, da ne radite ono što vam u ugovoru piše da ćete raditi, zatim bilo kakva vrsta zlostavljanja na radu, ili ukoliko vam napor obavljanja tog posla uzrokuje zdravstvene probleme itd.
Ukoliko svojevoljno napustite primarni posao, bez komunikacije sa sponzorskom agencijom i dozvolom od strane iste, ili ne dostavite na vreme tražena dokumenta o drugom poslodavcu iako vam je sponzorska agencija odobrila raskidanje primarnog radnog ugovora, vrlo verovatno je da će biti pokrenut postupak o deportaciji, a to je poslednje što vam treba.
Work and Travel program svakako predstavlja jedinstvenu i neponovljivu avanturu koja će vas sa jedne strane naučiti kako da brinete o sebi i kako da budete odgovorni, dok će vam sa druge strane pružiti tu veličanstvenu lepotu spoznavanja – spoznaje drugih kultura i jezika, lepotu sklapanja prijateljstava sa vršnjacima najrazličitijih nacionalnosti i vratićete se kući noseći u sebi po delić od svakog i obogaćeni za jedno neverovatno iskustvo, koje zasigurno nećete moći zaboraviti!
Gostujuća autorka Dragana Bajić, studentkinja treće godine inženjerskog menadžmenta na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Od 2008. se bavi omladinskim aktivizmom i do danas je učestvovala u izradi i implementaciji preko deset omladinskih projekata.
Petar Vrgović je diplomirani psiholog i doktor tehničkih nauka iz oblasti industrijskog menadžmenta. Vanredni je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i konsultant za više domaćih i stranih kompanija. Istražuje vezu između komunikacije, kreativnosti i inovativnosti.