U toku proteklih godina sam imao priliku i čast da radim na više projekata koji se tiču osnaživanja mladih ljudi (najpre studenata) da se otisnu u preduzetničke vode. Istraživanja širom našeg regiona pokazuju da mladi ljudi u većini slučajeva nemaju veliku želju da sami započnu posao; radije, hteli bi da imaju radno mesto u državnoj ili velikoj privatnoj firmi, pa je potrebno pokrenuti ih da razmišljaju o otvaranju svoje firme. Ako na to dodamo uspešne priče iz sveta o ljudima koji su napravili prve milione pre tridesete, postaje praktično imperativ da se treba upustiti u posao što pre, dok ne stignu deca, prve sede i dok leđa još ne bole.
Međutim, stalno imam neki crv sumnje, neko pitanje u skrajnutom delu uma, o tome da li “gađamo” pravu populaciju? Ili, još bolje pitanje: da li propuštamo nekoga u preduzetničkom osnaživanju? Ko je izostao?
Profesor Pjer Azulej sa saradnicima sa prestižnog MIT-a još radi na rezultatima najsvežijeg istraživanja koje baca drugačiju sliku na preduzetničke poduhvate. Posmatrani su podaci 2.7 miliona ljudi koji su započeli svoj posao uzmeđu 2007 i 2014, i zaposlili barem jednu osobu. Ovo obimno istraživanje koje još nije zvanično objavljeno pokazuje da su najuspešniji preduzetnici oni koji koji posao započnu u svojoj petoj deceniji života. Aritmetička sredina osnivača uspešnih firmi u S.A.D. je 45 godina! Na ovom ogromnom uzorku se pokazalo: ljudi koji su osnovali svoju firmu između četrdesete i pedesete godine života imaju značajno veće šanse da dožive poslovni uspeh i čak da tu firmu kasnije uspešno prodaju nekome.
Najprihvatljivije objašnjenje za ovakve podatke je da ljudi u toku godina prikupljaju resurse koji su od koristi za uspešno pokretanje posla.
Sa godinama, čovek je u stanju da prikupi iskustvo u vezi sa granom industrije u kojoj će jednoga dana otvoriti firmu. Iz navedenog istraživanja se može videti da su najveći uspeh doživeli preduzetnici srednjih godina koji su pre otvaranja svoje firme godinama radili u istoj industriji. Naprosto “ispekli su zanat”. Ova činjenica nije u skladu sa stavom na koji često nailazimo da mladi ljudi kao autsajderi mogu kreativnije da razmišljaju i time da ostvare veću dobit. Iako mladi ljudi imaju sveže poglede na neki posao, ti pogledi bez relevantnog iskustva često nisu dovoljni da se uspešno plovi poslovnim vodama. Po ovom istraživanju, preduzetnici imaju 125% veće šanse za uspeh ako su pre osnivanja svoje firme bili zaposleni u srodnoj grani industrije. Ovi ljudi em znaju šta rade, em su videli gde se kriju neiskorišćene šanse.
Takođe, sa godinama čovek je u stanju da izgradi ljudski kapital (znanje i veštine), finansijski kapital i društveni kapital (kontakte iz iste industrije ili drugih na koje se firma može osloniti), što je mladom čoveku daleko teže da pronađe.
Ovo obimno istraživanje je koristilo podatke nacionalnih službi širom S.A.D., poredeći različite regione i različite industrije, ali bez većih odstupanja. Naprosto, velika većina uspešnih preduzetnika je zagazila u petu deceniju života.
Rezultati ovog istraživanja nas ohrabruju da radimo na preduzetničkom osnaživanju ljudi koji ne spadaju u kategoriju “kalendarski mladih”. Postoji puno potencijala u ljudima koji trenutno zbog životnih obaveza, porodične situacije (lep tekst o tome ovde) i drugih prioriteta ne razmišljaju o tome da se upuste u preduzetnički poduhvat. Ljudi koji ulaze u tridesete godine života bi trebalo da već u ovom trenutku dobro razmisle o tome šta će raditi za deset godina i da li bi lagano mogli da stvaraju kapital sa kojim će se jednog dana otisnuti u nove poslovne poduhvate.
Na kraju, ovo istraživanje nipošto ne govori da mladi ljudi nisu uspešni preduzetnici, već da je to više izuzetak nego pravilo. Kliše o uspešnom preduzetniku kao o nekome u kasnim dvadesetim, ko je neobavezno obučen dok srče egzotičnu kafu iz lokalne zanatske kafeterije naprosto nije ispravan. Mladom preduzetniku je potrebno daleko više truda i rada da bi svoj započeti posao održao, i ona ili on treba toga da budu svesni. Ili da u tim pozovu i nekog iskusnijeg 😉
Petar Vrgović je diplomirani psiholog i doktor tehničkih nauka iz oblasti industrijskog menadžmenta. Vanredni je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i konsultant za više domaćih i stranih kompanija. Istražuje vezu između komunikacije, kreativnosti i inovativnosti.